РОДИТЕЉСКЕ ПРАКСЕ МЕДИЈАЦИЈЕ ДЕЧЈЕУПОТРЕБЕ МЕДИЈА У ДИГИТАЛНОМ ОКРУЖЕЊУ

Abstract

У раду се истражују перцепције родитеља ученика виших разреда основне школе о медијским навикама деце, њиховој изложености различитим медијским садржајима и стратегијама родитељске медијације као механизмима усмеравања и социјализације. Циљ је испитати како родитељи разумеју своју улогу у медијском посредовању деце, кроз процену медијских садржаја, перцепцију њиховог утицаја на социјализацију и избор медијационих стратегија. Истраживање је спроведено комбинацијом анкете (118 родитеља из градске и сеоске школе) и фокус група са родитељима из две школе (8 у сеоској и 10 учесника у градској). Утврђено је да већина деце подједнако прати медије радним данима и викендом (82,2% родитељских одговора), и то најчешће дечје емисије (44,1%) и емисије о животињама и природи (39%). Већина родитеља (89%) сматра да су деца често изложена непримереним садржајима и да је потребно ограничити време проведено уз медије, што указује на примену рестриктивне медијације. Више од половине родитеља (56,7%) сагласно је да телевизијски програм доприноси бољем дечјем разумевању света, што указује на препознавање образовних предности телевизије. Квалитативни налази показују да родитељи настоје да буду кључни медијатори кроз дијалог, лични пример и моделовање понашања, али се суочавају са практичним ограничењима (недостатак времена, технолошка надмоћ деце) и ограниченом институционалном подршком. Ставови о медијима су амбивалентни: препознаје се њихов едукативни потенцијал, али и ризици од штетних садржаја и негативног утицаја на социјализацију. Резултати указују на значај унапређења медијске писмености родитеља, развоја интегрисаних приступа медијском образовању, и потребу за снажнијом системском подршком и регулацијом.