ФРАЗЕМ BIELEFELD GIBT’S GAR NICHT У НЕМАЧКОМЈЕЗИКУ НА ПУТУ НЕОЛОГИЗАЦИЈЕ

Authors

  • Marija Stanojević Veselinović University of Kragujevac, Faculty of Education , University of Kragujevac image/svg+xml Author
  • Božinka Petronijević University of Kragujevac image/svg+xml Author

DOI:

https://doi.org/10.46793/Uzdanica23.2.009P

Keywords:

фразем; лексем; оказионализам; неологизам; структура (синтаксичка/семантичка)

Abstract

Нови тип фразеологизације ‒ неологизација на примеру Bielefeld gibt’s gar nicht је предмет приложеног рада; за разлику од досадашњих истраживања, ово покрива домен интернета, а онлајн-јединице су неретко преузете и из штампе. У речницима немачког језика типа DUDEN, овај фразем није забележен; широко распрострањен је у језику младих, примери говоре да је у тој употреби неких 25 година, као обележје текстуалне врсте виц, али да још увек није лексикализован, већ се да проматрати као нелексикализовани неологизам, чиме постаје језичка јединица посебне лексикографије, у немачком означена као Neologismenlexikographie.

Author Biographies

  • Marija Stanojević Veselinović, University of Kragujevac, Faculty of Education, University of Kragujevac

    БИОГРАФИЈА

     

    Марија М. Станојевић Веселиновић (Јагодина, 1983), доктор филолошких наука, ванредни је професор на Факултету педагошких наука у Јагодини Универзитета у Крагујевцу, где предаје методику наставе немачког језика и курсеве из области савремених приступа у настави страних језика. Докторску дисертацију Компаративни фразеологизми за језички пар српски–немачки одбранила је 2018. године, а 2023. објавила је монографију Компаративни фразеологизми у српском и немачком језику, која представља резултат дугогодишњег истраживања у области контрастивне фразеологије.

    Научноистраживачки рад усмерава ка методици наставе страног језика, савременим педагошким приступима (СТРЕАМ), као и примени дигиталних и иновативних метода у образовању. Учествовала је у бројним националним и међународним пројектима, а била је истраживач и координатор активности за Универзитет у Крагујевцу у оквиру CEEPUS пројекта SIMPLE (2022–2025). Тренутно координира LiMa пројекат (Lehramt International in Marburg) са стране Факултета педагошких наука. Аутор је више научних и стручних радова и активно учествује на домаћим и међународним конференцијама.

     

     

  • Božinka Petronijević, University of Kragujevac

    Божинка М. Петронијевић                                                                                                                           

     

                                                      Биографија

     

    Студије германистике на универзитету у Лајпцигу код светски познатих лингвиста: Волфганга Флајшера (Wolfgang Fleischer), Рудолфа Гросеа (Rudolph Grosse) те Герхарда Хелбига (Gerhard Helbig); магистарски рад (1972) – први рад  из контрастивне лингвистике за језички пар немачко-српски - Valenz der Verben des Denkens im Deutschen und Serbokroatischen; под менторством истог професора  и докторска теза (чисто германистичка) под називом Semantik der Verben des Denkens in der deutschen Gegenwartssprache; у научном раду превагу имају истраживања из контрастивне лингвистике у додиру са транслатологијом, покривајући најразличитије области, не заостајући ни у чисто германистичкој линвистици; осим докторска тезе то потврђује и  монографија из творбе речи под називом Deutsche –i und –o-Derivate. Neue Tendenz in der Wortbildung des Deutschen?; рад и на великом међународном пројекту Немачко-српскохрватске граматике на челу са Улрихом Енгелом (IDS Manheim) , из кога је проистекла и контрастивна монографија из морфосинтаксе: Die adnominale Apposition im Deutschen und Serbokroatischen, Deutsch im Kontrast 8;  аутор је првог преводног фразелошког речника за језички пар немачко-српски  и српско-немачки  и један од аутора немачко-српског речника у оба смера у издањима БИГЗа.                                                          Од 1973- 2007. на Филолошком факултету Универзитета у Београду, дуго година као професор тог факултета, његовог истуреног одељења у Крагујевцу те професор на Филозофском/Филолошком факултету у Бањoj Луци; редовни професор немачког језика на Катедри за Немачки језик и књижевност Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу од 2007; од 2017. у пензији.

     

Downloads

Published

07.10.2026

Issue

Vol. 23 No. 2 (2026): Узданица XXIII/2 2026

Section

Articles