ПОЕТИКА КОЛЕКЦИОНАРСТВА У РОМАНУ УЛИКС ЏЕЈМСА ЏОЈСА

Abstract

Појам колекционарства у роману Уликс Џејмса Џојса испитиваћемо на истовремено на два нивоа: у третману интертекста као посебном виду колекционарства, схваћеног у бенјаминовском смислу, и у мотиву колекција које су у дословном смислу репрезентоване у делу. Постулирајући идеју о аналогији између 1) оријентације свих вредности у односу на новчану форму, и 2) нивелизације језичких средстава – прелиминарна теза са које полазимо је да позната релативизација хијерархије између високе и ниске културе успоставља предметни свет стварности романа на опозицији између употребљеног предмета и музејског антиквитета. Језик романа, тако, оперише на распону од абјектног „детритуса” свакидашњег говора, до висококултурних референци „музејског” карактера, на исти начин као што и текстуална стварност укључује и отпад, али и културна добра као непотрошну робу. Последично, колекционарство језичких и других друштвених ознака, посебно у смислу уређивања простора, пружа симболички, културни капитал њиховом поседнику, а служи и као средство карактеризације.