СЕМАНТИЧКА АНАЛИЗА ЛЕКСИКЕ ИГАРА НА СРЕЋУ У ДЕЛИМА ЈАКОВА ИГЊАТОВИЋА

Abstract

Основни предмет овога рада представља класификацију коцкарске лексике према лексичко-семантичком критеријуму у књижевним делима Јакова Игњатовића. Наш корпус чине Игњатовићеви романи Вечити младожења, Васа Решпект, Тридесет година из живота Милана Наранџића и Чудан свет, те приповетке "Једна женидба", "Увео листак", "Вечера на пароброду" и "Пита хиљаду форината". Будући да је коцкање једна од честих страсти бројних јунака српског реализма и да је махом до сада о њему говорено са књижевнотеоријског аспекта, основни циљ нам је да ову појаву у изабраном корпусу размотримо са лексичко-семантичког становишта. Примењујући методу класификације, све ексцерпиране лексеме поделићемо у десет лексичко-семантичких целина, а исту методу користићемо и приликом разврставања лексема према пореклу. Методом анализе корпуса утврдићемо неке језичке особине издвојених лексема, које се првенствено тичу судбине сугласника /х/ и /ф/. Спроведена лексичко-семантичка анализа показала је разноврсну употребу коцкарске лексике у Игњатовићевим делима. У нашем корпусу пронашли смо и неколико позајмљеница, а највише их је из италијанског, француског и немачког језика. Указујући на чињеницу да је коцкање чест порок јунака српског реализма, истичемо важност наставка сличних истраживања и у делима других српских реалиста.