ОДНОС ИЗМЕЂУ ЖАНРОВСКИХ ПРЕФЕРЕНЦИЈА, ЧИТАЛАЧКИХ НАВИКА УЧЕНИКА И ОСЈЕЋАЈА ПРИПАДНОСТИ ШКОЛИ
DOI:
https://doi.org/10.46793/Uzdanica23.1.237VKeywords:
књижевни жанрови, читалачке навике, Српски језик и књижевност, лектира, припадност школиAbstract
Ово истраживање, вођено теоријом самоодређења која наглашава важност припадности за унутрашњу мотивацију и академски успјех, имало је за циљ испитивање жанровских преференција, односа између читалачких навика и осјећаја припадности школи, као и односа између жанровских преференција и читалачких навика са социопедагошким обиљежјима ученика. Узорак су чинили ученици (N = 163) шестог, седмог и осмог разреда из двије градске основне школе из Бање Луке. Налази истраживања показују да ченици најчешће бирају авантуристичке романе и комедије, док најмање читају стрипове и научно-популарне часописе. Постоје значајне разлике између дјечака и дјевојчица у избору жанрова (нпр. поезија, кратке приче, љубавни романи, стрипови), као и у читалачким навикама – дјевојчице чешће читају на распусту и дуже читају на дневном нивоу. Интерес за криминалистичке романе расте с годинама, док ученици с вишим школским успјехом чешће бирају хороре и приче о духовима. Забрињавајући је налаз да скоро трећина ученика (27,61%) уопште не чита књиге на дневном нивоу и у слободно вријеме, а сличан постотак (25,77%) не чита књиге ни током распуста. Општи и успјех из Српског језика значајно је повезан с бројем прочитаних лектира и учесталошћу читања на распусту. Ученици с бољим општим успјехом и успјехом из Српског језика, као и они који више читају школску лектиру, исказују јачи осјећај припадности школи. Закључак је да је неопходно увести афирмативне мјере (на часовима и кроз ваннаставне и ваншколске активности) с циљем унапређења читалачких навика, с обзиром на то да значајан дио ученика нема развијене навике читања.



