САМОПОУЗДАЊЕ И ПЕРЦИПИРАНА КОМУНИКАТИВНА КОМПЕТЕНЦИЈА КАО ПРЕДИКТОРИ СПРЕМНОСТИ ЗА КОМУНИКАЦИЈУ КОД ОДРАСЛИХ УЧЕНИКА ЕНГЛЕСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА

Abstract

У оквиру овог рада истражује се улога самопоуздања и перципиране комуникативне компетенције као кључниџ афективниџ фактора који утичу на спремност за комуникацију на енглеском језику код одраслих ученика. Истраживање је спроведено на узорку од 96 одраслих ученика приватних школа страних језика у Србији, коришћењем намески креираног упитника за мерење самопоуздања, перципиране комуникативне компетенције и спремности за комуникацију. Статистичка анализа показала је значајне позитивне корелације између све три варијабле. Резултати указују на то да је самопоуздање снажан предиктор спремности за комуникацију, објашњавајући 37% њене варијансе (β = .61, p < .001). Такође је утврђено да је перципирана комуникативна компетенција снажно повезана и са самопоуздањем и са спремношћу за комуникацију, што указује на то да перцепција сопствених комуникативних способности има важну улогу у спремности ученика да започну интеракцију. Резултати сугеришу да су одрасли ученици који себе доживљавају као способне и самоуверене склонији преузимању комуникативног ризика и активнијем укључивању у комуникацију.